Društvo, kultura, umitnost

PROMOCIJA ZBIRKE MARKA PEIĆA

Promocija “Oscilacije života”

knjiga01   Promocija tek izašle zbirke Marka Peića “Oscilacije života” ispunile su veliku salu Bunjevačke matice 3. novembra. Med positiocima bili su ćer i sin Marka Peića koji je umro prija godinu dana. To su Mirjana Peić Armenulić i Ivica Peić, ko i Mirjanin suprug Radmilo Armenulić. Ova zbirka u izdanju Bunjevačke matice je, u stvari, izbor iz Peićovog celokupnog pisanja u stihovima, a njev kvalitet je pomalo iznenadio čitalačku publiku, jel ga svi više znadu ko proznog pisca.

   U programu pridstavljanja zbirke “Oscilacije života” učestovali su urednik izdanja mr Suzana Kujundžić Ostojić, pridstavnik izdavača Ivan Sedlak, recenzent Judit Plankoš, ko i više učesnika koji su čitali stihove iz zbirke. Pored nji, solistkinja Tamara Babić je pivala bunjevačke pisme uz pratnju tamburaškog orkestra “Sledbenici Tumbas Pere Haje”, od koji je jednu komponovo dr Josip Stantić na stihove Marka Peića.

Knjiga “Oscilacije života” mož se kupit u Bunjevačkoj matici, Korzo 8, po cini od 400 dinara.

 

(Kliknite na fotografiju da biste je uvećali)


 

KULTURNO UMITNIČKO DRUŠTVO „ALEKSANDROVO” ODRŽALO GODIŠNJI KONCERT

Za rođendan pokazali šta znadu

Radnim akcijama članovi društva pomogli pri osnivanju društva, a danas se folklorci paštre dan ga očuvaje. Sav trud tokom postojanja bio je krunisan na ovom koncertu

Slika_08
   Prostorije Madžarskog kulturnog centra „Nepker” su u subotu, 1. oktobra, bile rezervisane za publiku Kulturno umitničkog društva „Aleksandrovo”, koje je tom prilikom pored godišnjeg koncerta obilužilo i 35 godina rada i postojanja, pa je i višečasovni program proteko u takom znaku. Kako to i priliči, koncert je započo bunjevačkim igrama, ovog puta Momačkim kolom. U cilovečernjem programu učestvovale su tri folklorne grupe ovog društva, počev od najmlađi, pa sve to najbolji i naiskusniji igrača, za koje su bile rezervisane i najzanimljivije koreografije, a sve nji za ovaj koncert spremila je Vesna Takač, umitnički rukovodioc KUD-a.

   S Tihomirom Vrbanovićom, pridsidnikom Društva, divanili smo o samim počecima rada KUD-a „Aleksandrovo”. U tom divanu doznali smo da je KUD „Aleksandrovo” osnovano prija 35 godina, tačnije 26. februara 1976. godine. U to vrime je postojala Omladinska organizacija ko folklorna sekcija, a na njezinu inicijativu je i osnovano „Aleksadrovo”, pa je tako Omladinska organizacija prirasla u KUD.
Od samog početka postojanja KUD-a, stručni rukovodioc je bio Takač Mihajlo – Čombe. Prve folklorne korake naučio je u KUD-u „Bratstvo”, di je bio aktivan sve do 1973. godine, a posli tog prilazi u KUD „Bunjevačko kolo”. Tri godine kasnije, 1976., s omladincima MZ „Aleksandrovo” osniva KUD „Aleksandrovo”. Ko najistaknutiji član ovog društva aktivan je bio sve do smrti, 27. 6. 2007. godine, a za svoj rad dobio je i zasluženo priznanje, nagradu „Iskra kulture”, koju mu je 1994. godine dodilio Pokrajinski sekretarijat za kulturu. Prvi korepetitor Društva bila je Čombetova supruga, Klara Takač, koja je i dalje redovni član Društva. Njezina briga je vrimenom prišla na nošnju, o kojoj se s velikom ljubavi stara i danas. Prvi pridsidnik Društva je bio, sad već pokojni, Aleksadar Katić, a kad već divanim o pridsidnicima društva, ne bi bilo zgoreg spominit i ostale na ovoj funkciji, a to su za protekli 35 godina bili: Mokan Vlado, Vujković Miroslav, Buljovčić Stipan, Sadojević Ivan, Vojnić Hajduk Bartul i ja ko sadašnji pridsidnik – kazo je Vrbanović.

Brali kuruze da bi kupili nošnju

   Ko i svaki početak, tako i rad u KUD-u „Aleksandrovo” nije bio lak.
Kad je rič o prostorijama, po osnivanju KUD-a, MZ „Aleksandrovo” je za potribe folklorne sekcije ustupila prostorije Društvu – kazo je Vrbanović, pa dodo da je najveći problem, pored prostorija bila i nabavka nošnji i instrumenata za normalno funkcionisanje Društva. Da bi nabavili sve što je potribno, članovi Društva su se latili posla.
Kako bi pomogli svojem društvu, tadašnji članovi su u slobodno vrime radili na raznim poslovima, ko što su bili spremanje hangara u RO „Peščara”, branje kuruza, pravljenje trotoara i vađenje ripe na poljoprivrednim kombinatima. Od tako zarađeni novaca kupovala se originalna nošnja, al i materijali od koji su se šile replike. Zafaljujuć njima KUD danas u svojoj imovini ima oko 80% originalne nošnje za 14 koreografija u repertoaru društva. Pri osnivanju, orkestar su sačinjavali takođe omladinci Aleksadrova, koji su imali zavidno muzičko znanje i svoje instrumente. Društvo su pratili na svim većim i manjim nastupima, a često su posli naporni proba znali ostat još koji sat u sali i svirat za svoju dušu. Orkestar je brojo od četri do šest članova, a bili su zastupljeni harmonika, kontrabas, bas prim, tambure,... – izdivanio je Vrbanović.

Igra na poklon

   Na koncertu je Društvo, koje danas broji priko sto članova, pokazalo svu lipotu svoji nošnji i igara, pa su tako svoju publiku nagradili prikazivanjom svi koreografija, koje su nastale tokom tri i po decenije rada, a koja je bila prva koreografija, pitali smo Vrbanovića.
Prva koreografija koja je postavljena u Društvu bila je „Splet bunjevački igara”, a malo posli i „Splet madžarski igara” i „Splet srbijanski igara”. Najviše koreografija postavio je Takač Mihajlo – Čombe, a za nike od koreografija zaslužan je i Milan Miladinović – Ečke, koji je postavio „Glamoč”, „Biljana platno beljaše” i „Tanec”. Danas društvo ima veliko bogatstvo nošnji naroda i narodnosti bivše SFR Jugoslavije, ko i 14 koreografija s ti prostora. Med nji spadaje spletovi Bunjevački, Madžarski, Šokački i Banatski igara, al i igre ko što su Romske, Bosansko-muslimanske, Vranjske, Srbijanske, Nišavske, Glamoč, Hrvatske igre Tanec, Komitske i Makedonsku igru „Biljana platno beljaše”.
S ovim koreografijama, Društvo je osvojilo velik broj nagrada na brojnim turnejama i putovanjima, kako na prostorima bivše Jugoslavije, tako i u inostranstvu.

Vridne ruke žena

Pored folklorne sekcije Društvo se mož pofalit još jednom sekcijom, a rič je o Sekciji ručni radova. Ko „najmlađa” aktivnost Društva, sekcija postoji više od deset godina i okuplja žene, koje u svoje slobodno vrime izrađivaje radove od slame. S tim radovima prate svoje folklorce na svim gostovanjima, a pomažu i u opravljanju nošnje. Prodajom slika i perlica od slame, al i drugi radova ova Sekcija i finansijski pomaže svoje društvo. Iako na ovom koncertu njeve radove nismo vidili, nadamo se da će KUD u budućnosti organizovat kaku izložbu, koja će bit jednako posićena ko i godišnji koncert.

(Kliknite na fotografiju da biste je uvećali)

 

PREMIJERA DOKUMENTARNOG FILMA OTVORILA DANE BUNJEVAČKE KULTURE BAJMOK 2011.

Temelj tamburaškoj muziki

  Zvonko_BogdanKo i prithodne tri godine, Dani bunjevačke kulture u Bajmoku započeli su u petak uveče, 26. avgusta, premijerom dokumentarnog filma o bunjevačkim velikanima. Ovaj put smo vidili dokumentarac o čuvenom tamburašu i kompozitoru Peri Tumbas Haji pod nazivom „Temelji tamburice na turskoj kaldrmi”. Naslov je reditelj filma Miroslav Antelj izvuko iz riči Zvonka Bogdana, jednog od glavni pripovidača u filmu, koji je lično znao Haju i kraće vrime radio š njim, i koji smatra da je Hajo zaista postavio temelje ovdašnjoj tamburaškoj muziki. A ono „turska kaldrma”  upotribio je ko sićanje na svog didu Franju koji je postavljo tursku kaldrmu na koju je posli moglo svašta da se gradi toliko je bila čvrsta.

   Premijera se odigrala u sali KPD „Jedinstvo-Eđšeg” prid lipim brojom positilaca i nuz dosta gostivi koji su posebno pozdravljeni. A to su dr Josip Stantić, učenik Pere Tumbas Haje, muzičar i kompozitor, osnivač orkestra „Sledbenici Pere Tumbas Haje”, i koji je pripovido u filmu o svom učitelju; Nikola Babić, potpridsidnik Bunjevačkog nacionalnog savita, mr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnik Izvršnog odbora BNS, Mirko Bajić, direktor Novinsko izdavačke ustanove BIC, pridstavnici Bunjevačke matice, Bunjevačkog kulturnog centra „Tavankut”, KUD„Bunjevka”, KUD „Aleksandrovo”, BKC Subotica, UG „Bunjevačko kolo” iz Sombora, KPD „Jedinstvo - Eđšeg”, KUD „Doža Đerđ” i domaćini BKC „Bajmok”, organizator ove manifestacije.

   Kroz film Antelj nas je približio Haji i saopštio nam da je to bio velik muzičar i kompozitor, al i čuvar bunjevačke tamburaške muzike. On je bio jedan od ritko škulovani tamburaša, čito je note i zapisivo muziku. Bio je zdravo vridan i ozbiljan muzičar, uvik elegantan, a svi su u filmu a i posli u divanu istakli njegov poseban uspih i priznanje koje je doživio na festivalu u engleskom mistu Langolen, di su Subotičani, muzika i folklor, pedeseti godina doživili velike trenutke, sa kojeg smo u filmu vidili mali dokumentarni zapis.

   Zvonko Bogdan ga u filmu meće oma pored Carevca, i ističe ji ko dvojicu velikana isprid svog vrimena čerez čega su bili nesvaćeni. Dužnost nam je, kazo je Bogdan, da sačuvamo Mocarta i Baha, al i Carevca i Haju.

 Miroslav_AnteljNa premijeri o Haji su divanili Zvonko Bogdan, dr Josip Stantić, Miroslav Antelj, Mijo Mandić koji je najviše divanio o značaju Haje ko pripadnika bunjevačke kulture. Dr Stantić je kazo kako je 18 godina sarađivo s Hajom, od tog 10 intenzivno jel se posli dao na studije, a da mu je Hajo osto u uspomini ko uglađen gospodin, koji nikad nije povisio ton na svoje muzičare, a opsovo nikad.

   Branko Pokornić, pridsidnik BKC „Bajmok”, pridsidnik Bunjevačkog nacionalnog savita i producent ovog dokumentarnog filma, je u obraćanju publiki naglasio kako je ovo zapravo obilužavanje 120 godina od rođenja Pere Tumbas Haje, da je on velikan bunjevačke kulture i ko taki je našo svoje misto i u ovoj seriji dokumentarca. Da podsitimo, prvo je napravljen dokumentarni film o Ivanu Sariću, pa o Ani Bešlić, a prošle godine o generalu Đuri Duliću.

   Premijeru su ulipšali muzički trenuci u kojem su nastupili tamburaški orkestar „Sledbenici Pere Tumbas Haje”, tamburaški orkestar „Boemi” i folklorci Bunjevačkog kulturnog centra „Tavankut”, ko i soilistkinja Tamara Babić.

   U drugom dilu programa još jedna promocija – izašo je peti broj Festivalskog biltena „Bunjevačka ila” u izdanju domaćina , koji je uredila mr Suzana Kujundžić Ostojić. I ovaj peti broj je kvalitetno štampan u boji i sadrži ila koja će pomoć naročito mlađim redušama u pripravljanju ila, pogotovo oni pomalo zaboravljeni.

   To veče, otvaranje „Dana bunjevačke kulture” završeno je dobrom tradicijom domaćina – moderno kazano koktelom, a zapravo ponudom zalogaja iz bogate bunjevačke kujne: tarana, makom tisto, gumboci sa šljivama, uzlivanca, zaprženi gumboci, šunka, žmare, hurka, kobasica, prisnac, pita sa sirom, sa jabukama, makom pogača…

E. B.          

 

 

 

 
Još članaka...