Visti

BUNJEVAČKI KULTURNI CENTAR IZ SUBOTICE VRATIO SE PROŠLOG MISECA S IX FESTIVALA FOLKLORA MLADI

Zlatna plaketa za BKC „Subotica”

Svake godine u junu misecu, u Primorskom, gradiću u Bugarskoj, održava se Festival folklora mladi. Ove godine on je održan po deveti put, a Bunjevački kulturni centar iz Subotice je njegov redovni učesnik


Ekipa_BKC_Subotica    Bunjevački kulturni centar iz Subotice provo je zadnje dane juna, tačnije od 23. do 30. juna, u Primorskom, na obali Crnog mora u Bugarskoj, di je i ove godine održan IX Festival folklora mladi 2011. Po ričima njegovog umitničkog rukovodioca Miroslava Vojnić Hajduka Marače, na ovogodišnjem festivalu učestvovo je velik broj učesnika iz cile Evrope, digod oko četrdeset ansambala iz priko dvadest  zemalja.

   Ono što BKC mož sebi stavit ko znak fale je osvajanje zlatne plakete, osmi put zaredom.
Festival je izuzetno zahtivan, pogotovo kad se ima u vidu ko sve učestvuje, odnosno kaki sve ansambli učestvuju na njemu. U poplavi balkanski festivala, ovaj festival u pravom smislu te riči jeste evropski festival, jel iza njeg stoji Ministarstvo za kulturu Republike Bugarske, a sam festival je od prija tri godina priuzela Fondacija Evropa. Pridsidnik festivala je doajen bugarskog folklora i jedan od najveći živi koreografa u Evropi prof. dr Ivan Todorov. Koliko festival znači za sve, najbolje pokaziva što se uvik prijavi daleko više društava neg što ovaj festival mož primit, a kad se uzme u obzir da učestvuju folklorni ansambli iz Rusije, Ukrajine, Belorusije, iz svi bivši sovjetski republika, onda je jasno o kakom se kvalitetu radi.

   Pored tog što je naš sagovornik redovni učesnik ovog festivala, on je i selektor za ansamble iz Srbije. Radi što boljeg pridstavljanja Bunjevaca, tio je uključit još bunjevački institucija.
Ove godine tili smo uključit i mlad tamburaški orkestar iz Sombora, Somborske bećare, al na žalost, kako sam ja informisan, ni jedan projekat Udruženja građana „Bunjevačko kolo” iz Sombora nije prošo u njevom gradu i momci nisu uspili obezbidit novce za učešće na festivalu. To je jedna velika tragedija jel su oni imali veliku želju da učestvuju na festivalu, pa su čak počeli priređivat i samostalne koncerte, al ipak nisu uspili obezbidit sridstva. Ja se nadam da ćemo na godinu ipak ić zajedno, pa da pridstave i svoj rad, jel mislim da su momci to zaslužili.

   Miroslav Vojnić Hajduk Marača je od kolega koreografa dobio zlatnu medalju, koja mu, kako je i sam kazo, znači više neg bilo šta drugo, jel je to svojevrsno priznanje kolega koreografa. Od kako je prija tri godine festival priuzela Fondacija Evropa on više nema konkursni karakter. Iako pravog takmičenja nema, postoji određeno rangiranje:
U okviru samog festivala postoji nikoliko dilova priko koji se folklorna društva pridstavljaje. Pored klasičnog pridstavljanja na pozornici putom spletova, postoji i izbor Mis i Mini Mis festivala. Na ovom dilu pridstvljanja divojke se oblače u nošnju svoje zemlje i pridstvaljaju je, a dal je to pisma, igra el štogod drugo to same biraje, al je potribno da znadu i štogod o drugim zemljama ako ji žiri zapita. Za mlade postoje i aktivnosti na samoj plaži i sve se to boduje. Ono što je možda i najvažnije kad divanimo o pridstavljanju zemalja jesu drugarske večeri, na kojima kulturna društva svoju zemlju pridstavljaje folklorom. Te drugarske večeri su bile štogod posebno, jel živa muzika i živa rič daleko se bolje čuju, a to smo uspili zafaljujuć našem orkestru kojim su rukovodili Radovan Popov i Andrej Dimonić. Orkestar se posebno pripremo za ovaj festival, jel su od svi zemalja naučili po koju melodiju i obradovali sve prisutne, pa smo uspili od srpskog napravit pravo internacionalno veče. Bugari su to naše veče nazvali „čudesno veče” – kazo nam je Marača.

   Slideće godine održava se jubilarni deseti festival na bugarskom primorju za koji je BKC već dobio poziv uz jednu iskrenu čestitku za sve ono što su uradili i za ponašanje koje su članovi ovog društva pokazali i ovom prilikom. Za kraj bi bilo važno kazat da su i ove godine ko gosti na festivalu učestvovali i pridstavnici Bunjevaca iz Kaćmara i Gare, a ove godine to su bili Katalin Sep, Joso Kričković i Ivan Zomborčević. Ovaj program realizuje se u okviru projekta saradnje Bunjevaca sa Bunjevcima u Madžarskoj. Pridstavnici BKC-a najavili su da će nagodinu proširit učešće i da će na festivalu učestvovat i drugi bunjevački centri, a posebno Bunjevci iz Madžarske, koji su sa subotičkim centrom učestvovali na ovom festivalu prija par godina.

 

Stav Saveza bačkih Bunjevaca

REAKCIJA NA IZJAVU SLAVENA BAČIĆA

Mirko_Bajic   Delegacija Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine 12. jula 2011. godine je bila primljena u Skupštini Republike Srbije od strane predsednice Skupštine prof. dr Slavice Đukić Dejanović. Kako je zvanično objavljeno, razgovor je bio u domenu pitanja koja su potpuno normalna za takav susret, a odnose se na pitanje položaja i prava jedne nacionalne manjine u Republici Srbiji.

   Komentarišući ovaj susret, Slaven Bačić, predsednik Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine u Republici Srbiji, dao je sebi za pravo da ustvrdi, citiramo: „to je primjer da iza projekta stvaranja umjetnog bunjevačkog naroda stoji Republika Srbija sa svojim najeminentnijim institucijama“, te da: „očigledno je da se na toj liniji nastavlja ranija politika koju je započeo Slobodan Milošević. Poseban element te politike je institucionalizacija Bunjevaca kao zasebnog naroda što je naglašeno kroz standardizaciju bunjevačkog ikavskog govora, koji se pretvarajući u poseban jezik, nastoji rashrvatiti“ – zatvoren citat (Hrvatska riječ broj 434 od 15. srpnja – jula 2011. g, strana 6).

Pitamo: Dokle će biti tolerisan ovakav neskriveni govor mržnje i osporavanja prava na samobitnost u skladu sa Ustavom i Zakonom jednom narodu u Srbiji?

Pitamo: Dokle će biti tolerisani ovakvi istupi jednog visokog funkcionera, legitimnog zastupnika hrvatske nacionalne manjine, kojima se otvoreno propagira asimilacija drugog naroda u Republici Srbiji, u ovom slučaju Bunjevaca, u Hrvate?

Pitamo: Da li će konačno biti reakcije nadležnih organa???!!!

   To što se Slaven Bačić, i njemu slični, stidi jezika kojim su govorili i njegov dida, majka i pradida i čukundida... je njegov problem, odraz njegovog obraza, i njegovo pojedinačno ljudsko pravo da danas bude šta god hoće, ali Slaven Bačić nema pravo da, suprotno Ustavu i Zakonu države u kojoj živi, (koja, uzgred, plaća i taj nacionalni savet čiji je predsednik, i te novine u kojima se takvi stavovi iznose), drugima osporava pravo na lično izjašnjenje u pogledu nacionalne pripadnosti.

I na kraju pitamo: Kome koristi da se vodi ovakva polemika?

Verujemo da u hrvatskim institucijama ima ozbiljnih i odgovornih ljudi koji će razumeti da je međusobno poštovanje i dijalog korisniji put i za Hrvate i za Bunjevce na ovim prostorima. Mi to predlažemo!

Predsednik Saveza bačkih Bunjevaca     

Mirko Bajić                         

 

PREDSTAVNICI NACIONALNOG SAVETA U NARODNOJ SKUPŠTINI REPUBLIKE SRBIJE

Bajic_Dejanovic_Pokornic  Predsednica Narodne Skupštine Republike Srbije prof. dr Slavica Đukić Dejanović, primila je u utorak, 12. jula, u zvaničnu posetu, predsednika Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine Branka Pokornića i predsednika Odbora za službenu upotrebu jezika Mirka Bajića.

   Predsednica Skupštine je, uz reči dobrodošlice, istakla „da veoma ceni istorijsku ulogu Bunjevaca i da će bunjevački narod, bogate kulturne tradicije i vrednosti po sebi, Srbija uvek podržavati“.

   Predsednik Nacionalnog saveta, Branko Pokornić, upoznao je predsednicu Skupštine Republike Srbije sa statusom bunjevačke nacionalne manjine u Srbiji, istakavši da su i danas prisutne težnje pojedinaca, ali i pojedinih institucija sa hrvatskim predznakom, za asimilacijom Bunjevaca u Hrvate. Predočen je način rada Nacionalnog saveta i bunjevačkih institucija i pozitivni rezultati koji su ostvareni na temelju Ustava i Zakona Republike Srbije, ali i problemi sa kojima se Nacionalni savet, kao demokratski izabrano predstavničko telo bunjevačkog naroda u Srbiji, suočava u svom radu.

   Jedna od važnih tema bila je i rad na standardizaciji bunjevačkog jezika. Mirko Bajić, predsednik odbora za službenu upotrebu jezika, koji je nosioc ovog za Bunjevce prioritetnog programa, upoznao je predsednicu Narodne Skupštine Republike Srbije sa dosadašnjim aktivnostima na ovom planu i sa poslovima koji još predstoje do konačne odluke o statusu bunjevačkog jezika.

   Sagovornici su se saglasili da je neophodno sagledati mogućnost primene pozitivne diskriminascije prema bunjevačkoj nacionalnoj manjini u Srbiji, naročito na planu finasiranja rada nacionalnog saveta i projekata koji se sprovode pod okriljem saveta, imajući u vidu da Bunjevci nemaju drugu matičnu državu i da je Bunjevcima matična država Srbija.

   Predsednica Skupštine Republike Srbije, predložila je i da se o položaju i načinu ostvarivanja prava bunjevačke nacionalne manjine u Srbiji, na jednoj od narednih sednica, upozna Odbor za međunacionalne odnose Narodne Skupštine Republike Srbije.

 
Još članaka...