25.NOVEMBAR PROSLAVLJEN I U SOMBORU

DANI ZA SIĆANJE

Ucesnici_svecane_tribineU danu kad se svi Bunjevci u svojim mistima raduju  i slave svoj Nacionalni praznik, naročito dragi gosti na somborskoj svečanosti bili su gospođa mr Suzana Kujundžić - Ostojić, glavni i odgovorni uridnik Bunjevački novina i Aleksandar Matković isprid Nacionalnog  savita, ko i podpridsidnici Bunjevačke matice Ivan Skenderović i Tamara Babić, pridsidnica KUD-a Bunjevka Kata  Kuntić i gospodin Mijo Mandić. Svečanu akademiju svojim prisustvom uviličali su i gradonačelnik Sombora gospodin Nemanja Delić, načelnica Zapadno-bačkog okruga gospođa  Ljiljana Sokolova, podpridsidnik Skupštine grada gospodin Zoran Miler, direktor Gradskog muzeja gospodin Branimir Mašulović, priznati umitnici Sava Stojkov i Pavle Blesić ko i mnogi drugi poštivaoci  i prijatelji UG „Bunjevačkog kola”. Proslavljeni somborski hor „Iuventus Cantat” otvorio je svečanu akademiju  pivanjem himne i svečane pisme „Bunjevačka  vila” a potom je sve goste pozdravila podpridsidnica UG „Bunjevačkog kola” gospođa Aleksandra Medurić  Kalčan. „Novembarski dani su od davnina bili izvorišta ponosa i osećanja potomaka da su im očevi, a onda i oni sami kao sledbenici, uvek bili dostojni uloga koju im je istorija u presudnim momentima namenjivala”, riči su sociologa i hroničara Mileta Vojnovića koji je potsitio prisutne da se somborska istorijska povesnica pisala više puta baš novembarski danaZvanice ko i davne 1725.godine kada su Srbi  i  Bunjevci zbratimljeni krenuli da izbore za svoj Sombor  status slobodnog i kraljevskog grada u čemu su i uspili tri godine kasnije. Gospodin Mile Vojnović se u svom izlaganju  osvrnio na istorijska zbivanja  s početka XX vika  koji  su neminovno vodili menjanju političke karte Evrope. Novembar  1918.godine najavljivo je  svojim  zbivanjima velike promine i odluke. „Istorijsko  utemeljenje u sećanju Ravangrada imao je politički oprideljen srpski i bunjevački nacion sa svojim odlučujućim i određujućim uticajem”. O somborskim delegatima  na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu 25.novembra 1918. godine, kroz njeve životopise i sićanja naslidnika, divanila je Marija Bojanin profesorica istorije. Spomenuta su mnoga imena Srba i Bunjevaca, od Koste Bugarskog, Joce Laloševića, Kostike Popovića, Petra Konjovića, Milivoja Karakaševića, Božidara Borđoskog pa do Bene Bošnjaka,  Karla Loga, Šime Jozića, dr Martina Matića pa sve do prvog pridsidnika Bunjevačkog kola Antuna Tonike Bošnjaka. U kulturno-umitničkom programu MOH „Iuventus  Cantat” izveli su pisme Isidora Bajića a gošća iz Subotice, Tamara Babić, uz pratnju  profesora  Svetozara Saše Kovačevića na klaviru, svojim lipim glasom i šarmom ulipšala je novembarsko praznično veče. Brojni gosti UG „Bunjevačkog kola” su i ovog puta pokazali svojim  prisustvom  potvrdu  koliko poštiva i čini dilo svoj pradidova ostvarito  kroz istorijske  novembarske dane a zvanično ustanovito 25.novembra 1918. na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu. 

 

KO JE NA ČIJI SPISAK UPISAN

Na konferenciji za štampu Bunjevačkog nacionalnog savita, koja je održana 18. novembra, o zahtivu da se ispita upis građana koji su se izjasnili ko Bunjevci u birački spisak Hrvata, po prijavi koja je podneta Rodoljubu Šabiću, povireniku za informacije od javnog značaja, do danas nije ništa učinjeno, divanio je Mirko Bajić, član BNS-a.

- Problem koji sam po sebi ne bi tribo da ima formu problema i ja ću ga postaviti u okvir nečeg što Nacionalni savit permanentno radi, jeste upis u birački spisak bunjevačke nacionalne manjine. Mi i dalje pozivamo Bunjevce da se upisuju u birački spisak, jel ovaj poso nije završen. Mirko_Bajic

- U pogledu upisa u birački spisak bilo je problema i ranije, uoči izbora 9. marta. Mi u BNS-u, sićate se, javno smo se protivili tom da upis u birački spisak rade i političke stranke. To je štogod što država, po nama, nije dobro postavila, i da je time omogućila veliki broj manipulacija upisa u biračke spiskove, ne jedne nacionalne manjine, neg svi nacionalni manjina. To je pitanje koje triba da se rešava na nivou države, i ministar Svetozar Čiplić triba da odgovara na ovo pitanje. On je ode u Subotici na naše protivljenje javno reko: „Legitimno je da političke stranke vrše upise u biračke spiskove”. Poslidica tog jeste da je bilo puno oni koji su se javljali u svim nacionalnim zajednicama, pa i bunjevačkoj, da su upisivani mimo svoje volje, i da su saznanje o tom sticali tek kad su dobili rišenje u koji spisak su upisani. Na moj zahtiv bio sam pozvan isprid Bunjevačkog nacionalnog savita u kancelariju povirenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, i imo sam priliku da odnesem konkretne slučajove građana koji su se javili u BNS i dali podatke koja stranka ji je kontaktirala, šta su dali toj stranki, a di su na kraju upisani. Rič je o 7-8 slučajova di su građani dali izjavu da su Bunjevci, a da su upisani u hrvatski birački spisak. To je štogod što ne smi da ostane da se ne istraži. Da pojedinac bude upisan u birački spisak kogod mora da posiduje podatke o njemu, il ji je taj građanin kome dao. Mi smo već ukazali na to da pojedine stranke očigledno imaje evidenciju o nikim građanima brez tog da oni to znaju. To je suprotno zakonu i to je štogod čime upravo kabinet Rodljuba Šabića triba da se bavi. Mi nemamo saznanja da je na tom polju bilo šta urađeno.

Mirko Bajić je zatim objasnio da je ovo jako važno zato da se ne bi iste stvari događale slideće godine kad se planira popis stanovništva.

- Javljaje nam se niki ljudi da se radi na tom polju štogod. Naime, više desetina ljudi je ovi dana bilo pozvano prid istražnog sudiju da da određene podatke o upisu u birački spisak. To je stvar koju mi pozdravljamo i želimo da taj postupak bude završen i da se kaže na koji način su pojedinci koji su se žalili bili upisani, ko ji je upiso na taj birački spisak, al naravno, tražimo da se to uradi i prema svim nacionalnim manjinama, da se to, ne daj bože, radi samo u odnosu na bunjevačku nacionalnu manjinu, jel bi to onda imalo sasvim drugu konotaciju. Mi želimo da pomognemo da se take manipulacije građana u buduće ne dešavaju.

- Tražimo i pismeno od Rodoljuba Šabića da kaže šta je sa onim imenima koja smo pridali. Taki ljudi po našem saznanju nisu pozvani prid istražnog sudiju. Isto tako tražimo da se nikad više ne dozvoli da se političke stranke mišaje u popise. Mi smo tražili da inspekcije prikontrolišu stranke i da vide njevu evidenciju, jel oni ne smidu imat evidenciju oni koji nisu članovi njeve stranke, a imadu. To smo dokazali dokumentima koje smo pridali – kazo je Mirko Bajić.    

 

DOM VOJSKE MOŽDA BUNJEVAČKA KUĆA

Gabric_Ciplic_Pokornic

U
razgovoru sa ministrom Svetozarom Čiplićom kazali smo da Bunjevci nemaje svoju zgradu, a da na Korzou ima zgrada koja je prazna i propada: Dom Vojske. Na drugoj strani mi plaćamo zakupe. Kome je u interesu da bude prazna i da propada, pa da je kogod kupi zabadava? Prvi sprat bi nama bio dovoljan. To je kadgod bio restoran „Jagnje”, vlasništvo Bunjevaca. Čiplić je kazo, ako je to tako kako ja kažem onda će možda Bunjevci dobit taj prostor – kazo je Blaško Gabrić, pridsidnik Bunjevačkog nacionalnog savita.